биографија

Home/биографија
биографија 2017-08-02T13:44:13+00:00

почетна  /  позоришне улоге

Зоран Ранкић је истакнути драмски уметник, дугогодишњи првак Београдског драмског позоришта. Члан је Удружења драмских уметника Србиjе, Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије, Удружења књижевника Републике Српске, секције сатиричара Удружења књижевника Србије и почасни члан Београдског афористичарског круга.

Аутор је збирки песама: „Аорист” (1992) „Ексер” (2006), „Призори” (2014), „Претешко ништа” (2017) и „Словенски знак” (2017), те књига афоризама: „Довиђења, како сте?” (1990, 1993), „Афоризми” (1999), „Балкански нервчик” (2005), „Овде киша али и Србија” (2006) „Код цара у подне” (2012), „Ништа свега” (2012) и „Збогом заувек, одмах се враћам” (2014) и књиге драма „Српске комедије дакле драме” (2007).

Аутор је драмских дела: „Калемегданци” и „Скретница.” „Калемегданци” су постављени, у ауторовој режији, на сцени Београдског драмског позоришта, 1994. године.

На Шестом Стеријином позорју, 1961. добио је награду у категорији за радио драму, за три улоге у радио драми „De profundis” Слободана Марковића.

Заступљен је у лексиону „Ко је ко у Србији”, у антологији М. Вржине „Ко је ко у нашем хумору и сатири”, антологији В. Теофиловића „Враг и шала” (Пола столећа српског афоризма), која је преведена на руски, те у антологији сатиричног афоризма Републике Српске „Лед је пробијен! Ускачите.” Душка М. Петровића, као и антологији савременог српског сатиричног афоризма В. Теофиловића „Случајни узорак.” Афоризми Зорана Ранкића уврштени су у две руске антологије афоризама, које је штампала московска издавачка кућа „Вече”.

Ранкић је један од тридесетак српских сатиричара и афористичара уврштених у антологију српске сатире и афористике, на енглеском језику, под насловом „Српска сатира и афоризми”, која је недавно објављена у Сједињеним Америчким Државама, у издању New Avenue Books, приређивача проф. др Бранка Микашиновића.

 Заступљен је у антологији поезије Милана С. Димитријевића, „Космички цвет” .

Добитник је годишње награде „Ошишаног јежа” за 2002. годину „Браћа Ормаи”, годишње награде „Ошишаног јежа” за 2003, „Јежева бодља”, као и друге награде „Чивија” на шабачкој Чивијади. Зоран Ранкић је за свој мултимедијални и књижевни допринос сатири у области филма, позоришта, телевизије и радија, у децембру 2011. добио најзначајнију домаћу награду за хумористичко–сатирично стваралаштво „Радоје Домановић” Удружења књижевника Србије и Фонда „Радоје Домановић.” Године 2012. добио је награду „Драгиша Кашиковић”, у категорији за афористику, за књигу „Код Цара у подне”. Добитник је и Златне значке Културно–просветне заједнице Србије 2012. године, за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос ширењу културе. Удружење „Мој Срем” доделило му је 2013. године признање „Ја, Крчадинац”, за достигнућа у области сатире. Награду „Вечерњих новости“ за новинску сатиру „Јован Хаџи Костић” добио је 2014. године. Исте године добио је и награду Београдског афористичарског круга за животно дело. Ранкић је 2015. постао двоструки добитник награде „Радоје Домановић”, добивши је овога пута за животно дело за стваралаштво у области хумора и сатире.